,,СРБСКА НАРОДНА КОЛА ИЗ ЛЕВЧА,, у извођењу АНСАМБЛА РЕНЕСАНС

December 14, 2017

,,СРБСКА НАРОДНА КОЛА ИЗ ЛЕВЧА,, у извођењу АНСАМБЛА РЕНЕСАНС

После дугогодишњег рада, напокон је изашао ЦД АНСАМБЛА РЕНЕСАНС под називом ,,СРБСКА НАРОДНА КОЛА ИЗ ЛЕВЧА,,. Ансамбл Ренесанс је један од најстаријих европских ансамбла за рану европску и музику народног предања. Ансамбл је за готово пет деценија одржао више од 3500 концерата широм света.

У даљем тексту вам преносимо речи господина Миодрага Цицмиловића о Левчу, ауторима и о овом албуму.

,,Смештен у средишњем делу Србије, на југоистоку Шумадије, Левач је познат по изузетно очуваном народном музичком предању, а песме и игре и данас изводе сеоске певачке, свирачке и играчке групе, од којих је најпознатија она из Надрља.

Народна игра коло, усавршавана је овој области током претходних векова. Свако је имало свој назив и различито се играло, а све мелодије и кораци су били познати народним свирачима и играчима.

Мелодије су извођене на фрули, окарини, виолини(кеменчету), тамбури, диплама и гајдама, с тим дшто се на гајдама није могло правилно извести свако коло, док је примена осталих инструмената зависила од вештине свирача.

Типови игара ,, коло у три“ и ,,коло у шест“ , који се у свом изворном облику и данас свирају и играју управо у Левчу, увршћени су на Листу елемената нематеријалног културног наслеђа Републике Србије(под бр. 16), а сада постоји намера да ,,коло“ као Србска народна игра од старина, па самим тим и типови ,,коло у три“ и ,,коло у шест“ буду уписани на Репрезентативну листу УНЕСКО-а.

Ансамбл Ренесанс, радећи на подухвату ,, Србска народна кола из Левча“, даје допринос трајном и документованом чувању народног свирачког и играчког наслеђа Срба, али истовремено показује и могуће преображавање уобичејеног звука, које пружа могуће другачије извођење, не нарушавајући дух и природу наслеђеног(нумере 1-18 и 24).

Посебну вредност музичком албуму ,, Србска народна кола из Левча“, који завршницу вишегодишњег рада на овом подухвату, даје изворно свирање фрулаша из Левча, Митра Васића и његовог ученика Милана Јовановића.

Мелодије песама и игара свог завичаја, први је почео ,,у ноте да ставља“ Тодор М. Бушетић, учитељ у селу Пољна , у Левчу. У јануару 1900. Године Бушетић је Српској краљевској академији у Београду и њеном уредништву Српског етнографског зборника, послао тринаесТ игара из Левча, које је дадао претходно послатој збирци седелачких народних песама Из свог краја.

После готово једног столећа је ново издање Бушетићеве збирке приредио је Д. Девић. Према овом издању, ансамбл Ренесанс је 2000. године снимио седам од тринаест Бушетићевих записа игара из Левча, нанизаних у свиту(24). Ова свита је заснована је на нотним записима Тодора М. Бушетића, а у редакцији Стевана Стојановића Мокрањца(1856-1914).

Иначе, игре из Левча су описали Миливоје Савић и Деса Ђорђевић.

Митар Васић (1928, Надрље- 2011)

Фрулаш, мајстор и градитељ фруле

Један од малобројних посвећених чувара народног предања музичког стваралаштва код нас био је Митар Васић, из Левачког села Надрља.

Међутим, Митар Васић није само фрулаш и градитељ фрула, већ и конструктор новог дувачког инструмента- терцне двојнице. Његове двојнице се од обичних, изворних двојница, разликују за пола октаве.

Прича о Васићевом уметничком и мајсторском путу је почела давне 1953. Године. Тада се , по наговору својих пријатеља, Митар пријавио на аудицију Радио Београда, после чега постаје стални члан Великог народног оркестра овог радија.

На предлог прослављеног Властимира Павловића Царевца, који је сматрао да Митар треба да свира на квалитетним, штимованим, а не на обичним фрулама, он одлучује да такву фрулу направи сам. И данас се фруле Митра Васића налазе код многих наших познатих фрулаша. Правио их је за Саву Јеремића, Браћу Бајић, Тихомира Пауновића, Добривоја Тодоровића, а највише за Бору Дугића.

Поред стотина фрула, Митар је оставио и многобројне тонске записе. И данас се радо слуша лп плоча са компензацијама које изводе Митар Васић, Добривоје и Мирољуб Тодоровић, Лаза Новичић и Миодраг Јовановић.

Милан Јовановић ( 1972, Течић)

Фрулаш

Свирањем на фрули се бави већ тридесет година. Подучавао га је наш познати мајстор и градитељ фруле, Митар Васић. Своје бављење музиком је углавном заснивао на неговању изворног народног стваралаштва, нарочито оног из Левча. Лепота и раскош изворне музике левачког поднебља надахнула је многеуметнике , а посебно Милана Јовановића, тако да је цео својдаосадашњи уметнички век посветио извођењу и очувању музике свог краја. Све прикупљене изворне песме из села Надрља, саписао је нотално и припремио за издавање књигњ ,,Српске народне песме и игре из Левча 1838-1938“( 2016.Рековац). И даље се бави племенитим радом на сакупљању и очувању Србског народног музичког предања,,.