Сабор “Прођох Левач, прођох Шумадију” 2021.године
На иницијативну просветних, културних и здравствених радника Белушића, први сабор ,,Прођох Левач, прођох Шумадију,, одржан је 10. септембра 1970. године, у Белушићу, уз потпору новинске установе,,Нови Пут,, из тадашњег Светозарева. Програм се састојао из два дела: такмичења у народном вишебоју (скок с мотком, бацање камена с рамена, скок из места, бацање бомбе у циљ и надвлачење конопца) и такмичење певача аматера. Овакав програм овог сабора трајао је првих пар година, кад се проширује и на изворно народно стваралаштво и обухвата цео срез Светозарево.
Од 1980. године седиште Сабора се премешта у просторе манастира Каленић, са потпуно измењеном концепцијом. Сабор добија нове садржаје и културне димензије, користи се привлачност самог манастира са околином. Као главни, основни садржај Сабора, појављује се народно стваралаштво и народна уметност, што одговара и самом амбијенту. На летњој позорници, усред букове и храстове шуме, у непосредној близини манастира, сваке године у току ове манифестације, продефилује четрдесет културно-уметничких друштава, изворних фолклорних група и ансамбала, преко 1200 извођача из Шумадије и Поморавља, Жупе, Левча и осталих делова Србије, са Војводином и Косметом, на сабору се појаве и српска културно-уметничка друштва из Мађарске и Румуније, као и из других земаља. До 1990. на овој манифестацији су учествовала и друштва из свих република бивше Југославије, а било је и гостију из Бугарске, Пољске, Аустрије и Америке, Македоније и Албаније.
У току Сабора организују се и гостовања врхунских хорова, позоришних и музичких ансамбала, као и појединаца и клубова из области књижевности, музике и уметности. Организују се и одржавају разноврсне изложбе (ликовна колонија, изложба домаће радиности „Златне руке Левча“, књига и др). Исто тако, у току Сабора обнављају се стара кулинарска занимања кроз спремање старих левачких јела. Посебна атракција Сабора је избор за најдужи брк Сабора, девојке са најдужом плетеницом, најлепше саборице и најлепше очуване мушке и женске народне ношње.
Тако Левачки сабор настоји да се културне традиције и народна уметност приближе човеку, који се у свакодневном брзом темпу живота и нехотице, али ипак неминовно све више удаљава од извора, од онога што је народ вековима стварао, спонтано али вредно. Ова манифестација чини и подстицај да се тековине наше културне баштине интегришу у свакодневицу живота, одржавају, чувају и негују, како се богате културне традиције, које су вековима континуирано стваране као извор духовне снаге народа, не би угасиле. Затим се старије генерације подсете, а млађе науче, разумеју и цене и овај сегмент културног стваралаштва и то кроз саборске приредбе, у спектру боја народних ношњи, традиционалне изворне игре и песме, као и музике.
Поред неговања културних традиција, обичаја и народне уметности, Левачки сабор има још једну значајну мисију. Он омогућава да се у току трајања ове манифестације, на један искрен и пријатељски начин, Срби чији су преци рођени на овом тлу а затим се одселили „трбухом за крухом“ , или из других разлога, упознају са културном баштином своје земље матице, како би је развијали, неговали и преносили на млађа поколења у средини где живе.
У току Сабора организују се и гостовања врхунских хорова, позоришних и музичких ансамбала, као и појединаца и клубова из области књижевности, музике и уметности. Организују се и одржавају разноврсне изложбе (ликовна колонија, домаће радиности „Златне руке Левча”, књига и др). Исто тако, у току Сабора обнављају се стара кулинарска занимања кроз спремање старих левачких јела. Посебна атракција Сабора је избор за најдужи брк Сабора, девојке са најдужим плетеницама, најлепше саборице и најлепше очуване мушке и женске народне ношње.
Ове године ће се одржати 51. Сабор народног стваралаштва ,,Прођох Левач, прођох Шумадију“. Сабор ће трајати од 29.јула до 1. августа у Каленићком Прњавору.
Првог дана отвориће се ликовна колонија „Каленић 2021“. За петак 30.јул је заказан Златни глас 51. Сабора.
Свечано отварање је у суботу од 18 часова, и носиће назив “Добар темељ срећу значи”, по сценарију и режији Марине Кончар. Сабор ће отворити представник владе Републике Србије.
За недељу је заказан долазак културно-уметничких друштава и изложба слика са XXVIII ликовне колоније. Традиционално, у порти средњевековног манастира, Златне руке Левча такмичиће се у припремању старих јела, иста ће се дегустирати, а биће изложена домаћа радиност и стари занати, као и такмичари здравичара.
Покровитељи Сабора су: Општина Рековац, Министарство културе и информисања.